U jednoga je kralja bio golem vrt. Svaku je biljku, i svako drvo, sadio s pažnjom i ljubavlju. Vrt je bio njegov ponos, i mnogi su posetioci dolazili da bi se divili remek delu kralja-vrtlara.
Jednoga se dana kralj uputi u šetnju vrtom, željan odmora od državničkih poslova. No kako li se iznenadio kad je zapazio da sva stabla, grmlje, i cvetne leje, venu i suše se.
"Što to znači"? upita kralj. Zastao je pred jednim hrastom. (Dalje)