Ako zaista želite pojmiti duh smrti,
Otvorite srce široko u telo života.
Jer, život i smrt jedno su, kao što su
Jedno reka i okean.
Khalil Gibran
Smrt je
univerzalno iskustvo ljudske egzistencije.Čini se da među svim živim bićima
jedino čovek može spoznati da će umreti.Pa ipak, čovek najčešće ne doživljava
smrt kao nešto stvarno, već kao nešto apkstratno, neuhvatljivo, čak kao nešto
što nema nikakve veze sa njegovim životom. Zato smrt i nema većeg uticaja na
njegov način življenja. Kao što je rekla jedna ispitanica: „ Izgleda da niko od
nas ne veruje potpuno da će umreti. To je uvek nešto što se događa drugima, i
mada znamo da ćemo umreti, duboko u sebi ne možemo u to poverovati...“
Čovek može svoj život živeti mehanički, rutinski, ne vodeći računa o tome kako provodi dane. No, postavlja se pitanje da li je takav automatski i nereflektivan način življenja ljudski autentičan ?
Mnogi savremeni filozofi i psiholozi drže da autentičan, pun život počinje tek onda kada se sa našom vlastitom smrću suočavamo i do kraja shvatimo da smo konačni. Da bi smo to doživeli, mnogo puta su nam potrebna drastična iskustva ozbiljne bolesti ili gotovo fatalne nesreće. Takva nas iskustva mogu uveriti u realnost vlastite smrti i istovremeno suočiti sa izvornim pitanjima – kako doživeti život, u čemu je smisao našeg vlastitog života.
(Dalje)
