Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 U svakodnevnom kontaktu sa ljudima lako je uvideti odsustvo bilo kakvog znanja o osnovnoj strukturi egzistencije i o odnosima između pojedinih elemenata egzistencije. Ovi odnosi proizilaze iz prvog duaiteta - "ja" i "ne ja" (ego i okolni pojavni svet). "Ja" ili ego je snažno vezan za stečene mentalne stavove, jer oni govore čoveku ko je on i šta je svet koji ga okružuje. Iz interakcije "ego - okolni svet" proizilazi celokupno naše iskustvo - dobro ili loše, često negativno jer je ego kritički orijentisan prema okruženju i opčinjen samim sobom.

Da bismo prekinuli večito nerazumevanje između "Ja" i okolnog sveta, razbili ovu strukturu i pošli putem znanja, neophodno je da dopustimo upliv elementima nesvesnog u našu svest. Ovo se doživljava kao prividna smrt "ja" - korenita promena mentalnih stavova i čovek se očajnički trudi da do toga ne dođe, ma koliko njegovi stavovi bili pogrešni. Upliv nesvesnog u svest mora biti strogo kontrolisan - proverenom tehnikom ili pod vodstvom istrenirane osobe (zvaćemo ga "učitelj"), a ako se javi spontano i stihijski tada se naziva ludilom (Frojd je radio sličnu operaciju ali sa materijalističkim predznakom, pa je skroz omanuo).


Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Primer je recimo, ideja zmije.Većina ljudi ne voli ni da je vidi, ali u nesvesnom zmija ima sasvim posebno značenje koje mi ne možemo znati. Ako radimo mentalnu vežbu gde preuzimamo telo zmije i putujemo univerzumom, počinju u nama da se razvijaju neverovatne promene, koje bi svako poželeo. Na ovaj način je vežba otvorila nove dimenzije u nama i upila nesvesne sadržaje, a da mi i ne moramo da znamo kako.
Ovaj proces se naziva inicijacija - sticanje znanja o istinskoj prirodi stvari, a sistemi koji prevode sadržaj nesvesnog na jezik razumljiv egu se nazivaju gnostički ili okultni sistemi.
Pojam "gnostički" potiče od raznih hrišćanskih sekti koje su se pojavile početkom prvog milenijuma u oblasti Sredozemnog mora i koje su zagovarale "istinsko" Hristovo učenje putem lične spoznaje (gnosis). Gnostičko učenje nije učenje uma već učenje srca i jedna od njegovih pretpostavki je postojanje božanske iskre u čoveku pored njegove fizičke i psihičke pojavnosti. Dužnost čoveka je da ovu iskru oslobodi i spoji je sa božanskom esencijom koja ju je i stvorila. Nažalost, ljudskoj prirodi je ovo strano pošto je zaražena idejom lažnog tvorca (Demiurg) tj. materijom i ona ne smatra da postoji išta spiritualno sa one strane uma. Gnostici su teologiju nazivali ispraznim intelektualisanjem oko duhovnog jezgra religije, pa svoje učenje nisu zasnivali na teologiji već na mitovima. Mitovi se mogu različito tumačiti i nisu zabranjeni za izučavanje ličnim iskustvom, za razliku od dogme. Ovakvo njihovo učenje nije bilo koherentno i pošto nisu priznavali dogmu, hrišćanska crkva ih je optužila za jeres.

U naše vreme gnosticizam se javlja u vidu raznih okultnih učenja koja imaju slične metode spoznaje i u principu se ne razlikuju mnogo.
Za vreme boravka u Americi upoznao sam čoveka koji me je uputio u tajno učenje zasnovano na principima gnoze. Njegov sistem nema poseban naziv i uvek sam mogao da se uverim u njegovu ispravnost putem direktnog iskustva. Za razliku od nekih, ovo učenje je primereno našem vremenu, očišćeno od starih, komplikovanih i nepravilnih tehnika i bespotrebnog misticizma u velikoj meri (slično je uradio Brus Li sa svojim Kung-fu modelom, pa mi je često bio citiran). Neophodni deo svečane mističnosti Majkl je preuzeo iz pravoslavnog hrišćanstva - religije kojom je zaista očaran. Pošto njegovo učenje nikad neće izaći u javnost (mnogi sistemi su objavljeni pa zato više nemaju nikakvu efikasnost), navodim samo da se zasniva na apstraktnoj logici u izlaganju, mentalnim vežbama, postizanju viših stanja svesti i uvida, prizivima božanskih sila i vežbama lucidnih snova i Astralne projekcije. Zbog velikog interesovanja za Astralnu projekciju, ovde treba naglasiti nešto što je ljudima uglavnom nepoznato. Ova tehnika je deo organizovanog sistema i prvih par godina se obavezno radi pod vođstvom, dozirano i u strogo kontrolisanim uslovima, inače nas uvodi u apstraktni, nerealni i nepostojeći svet, kreiran iskustvima našeg ega, što može da deluje loše na psiho-fizički integritet učenika, ukoliko postoje izražene mane karaktera. Otuda toliko različitih opisa, lažnih uvida i viđenja koječega.

Često smo svedoci da ljudi traže "učitelja" i da ispoljavaju veliku žeđ za znanjem, ali nažalost, uvek traže da to znanje ima praktičnu primenu. Ljudski ego bi želeo da svet pokori svojoj volji, umesto da nestane sa tom svojom prljavom željom i napravi mesta nečem mnogo suptilnijem. Upravo u tome leži razlika između magije sa jedne i gnoze ili religije sa druge strane. Mag uvek pada na kolena pred mistikom, jer on dobro zna koliko je njegovo delovanje naopako. U Srbiji nema ni jednog "učiteja'' i ne odazivajte se psima koji se tako predstavljaju jer ćete zajedno otići gde ne treba (i pre vremena). Sa druge strane, ljudi željni znanja pokazuju neverovatnu dozu poniznosti i pokornosti. Prvo što vam učitelj savetuje je da nikada i ni po koju cenu ne dozvolite da vam drugi nametnu svoju volju. Ako se to desi, pa makar i slučajno, učenju je kraj.

Krajnji cilj Majklovog gnostičkog učenja je direktna spoznaja Apsoluta i postiže se sistemom inicijacija. Na moj veliki užas često su mi namerno davane pogrešne instrukcije, tako da sam morao dobro da uključim mozak, što je kad pogledam u nazad bilo ispravno. U početku sam radio samo vežbe analogije i intuicije, što je dobar način pokušaja uvida za netrenirane osobe.

Primer mog razmišljanja iz tog doba: umetnost, kao ključni pokretač ljudske kreativnosti, kulture i misli je istrošena i isprazna. Sve što vredi odavno je stvoreno, novih velikih dela i pravaca nema i analogno tome svet ide ka svojoj kulminaciji i kraju. Sledi - mora doći do velike planetarne inicijacije, koja će doneti nove vrednosti. Bio sam srećan kad sam kao potvrdu, od jednog astrologa čuo za 2012. godinu i šta ona donosi - kraj sveta onakvog kakvog ga danas poznajemo, i to u nuklearnom ratu! Eto čemu se mlad majmun raduje - sopstvenoj propasti i kraju civilizacije!! Srećom, astrologija (a i svi proroci redom) uglavnom greši i za to postoji jak razlog, ali to je neka druga tema. Bio sam kažnjen zbog pljuvanja po umetnosti koju Majkl neizmerno voli. Sticajem okolnosti obuku sam morao da prekinem pre vremena ali ostalo je dovoljno znanja za samostalni rad, mada ne i motivacije (što možeš danas - ostavi za sutra).

Učitelj se uvek stiče naizgled potpuno slučajno. Da bi uopšte mogao da podučava mora u energetskom smislu da bude razvijeniji od učenika i sposoban da svoje znanje prenese.
Apstraktno izlaganje teorije i praktična obuka se izvode sa ciljem da izazovu potrebu za inicijacijom (smrt starog - početak novog), što predstavlja veliki kvalitativni skok unapred. Inicijacija se mora izvesti u pravom momentu ili će biti neuspešna. Obično se koristi neki ritual ali i ne mora, on često samo služi da podigne koncentraciju i da doda potrebnu dozu svečanosti. Analogni rituali u svetovnom životu su čin mature, proslava punoletstva, venčanje i sl. Znači, kraj prethodnog načina života i početak novog, sa dozom zrelosti i novog znanja. Ako pogledamo sa koliko se malo pažnje ovi svetovni rituali danas obavljaju jasno nam je i koliko su uspešni. Tu je najvažnije jelo i piće.

Nailazak gnostičke inicijacije se prepoznaje po gomili nevolja koje odjednom počnu da nas snalaze kao i po odsustvu želje za daljim učenjem. Učitelj mora da primeti taj momenat i pristupa izvođenju. On stupa u kontakt sa silama koje učestvuju u tom svetom trenutku i kao medijum, putem interferencije prenosi energiju na učenika. Učenik mora da bude savršeno svestan šta se događa i da svojom voljom taj čin prihvati. Nakon toga, njegova psiho-energetska struktura je potpuno izmenjena i on zaista postaje nova ličnost sa novim pogledom na svet. Posmatrač sa strane možda ne bi ni primetio da se nešto dogodilo. Kada obavi sve potrebne inicijacije čovek napušta obuku i obično kreira sopstveni sistem spoznaje i svoje znanje prenosi dalje.

Ovde se postavlja pitanje šta da radi neko ko nema učitelja i da li on može da se samoinicira? Za tako nešto je potrebna jaka volja i mnogo samostalnog lutanja i učenja. Mora da se pronađe sistem obuke koji najbolje odgovara ličnosti i uporno samostalno radi dok se ne vide prvi rezultati. Kad se čovek uveri u sopstveni napredak sve postaje lakše, vrata mu se otvaraju i on spontano prelazi na više nivoe. Naravno, sve to duže traje nego u prisustvu učitelja i teško je prebroditi "suve" periode koji prethode inicijaciji pa se može desiti da čovek odustane od obuke. Ali ko jednom stupi na Stazu znanja zna koliko je jak njen zov. I još nešto važno: priroda ume da pomogne na taj način što nam kreira događaje koji su prelomni u životu i posle kojih više ništa nije isto. Da li će oni biti lepi ili ružni zavisi od predznaka u našem karakteru. I najvažnije: ako osećamo istinsku ljubav prema svemu što je Bog stvorio, nije nam potrebna nikakva obuka ili učenje. Naše je samo da božanskom iskrom u sebi osvetlimo svet u kojem živimo i to bi bilo to... Sad dobro razmislite o svrsi života.

Za ilustraciju opisaću moju predposlednju inicijaciju koju je Majkl obavio, jer je bila zaista izuzetno iskustvo i ostavila je velikog traga u mom biću. Ona mora da se radi u prisustvu medijatora (učitelja) jer ako ne uspe može da izazove jako loše posledice.
Ko pročita njen opis mora da shvati da televizija, Narodna skupština i besomučna trka za materijalnim ne čine sav naš život. Svako zna da duboko u suštini svog bića oseća prazninu i da nešto veliko nedostaje. Ovo je to što nedostaje:
U trenucima mog najvećeg očaja i porodične tragedije Majkl mi je dao sledeću strahotnu i najsvetiju od svih molitvi:
,,O, Ješua, O, Ješua, Moj Presvetli Nebeski Gospodaru (dalje ne navodim, jer je njeno izgovaranje čak i na našem jeziku veoma rizično).

Ova molitva se izgovara na aramejskom jeziku, apsolutno mora biti praćena ispuštanjem krvi iz tela na bilo koji način, i mora se osećati takav duševni bol da nismo u mogućnosti da mirno stojimo ili sedimo.
Posle nedelja priprema, molitvu sam izgovorio u noći pravoslavnog Božića, u kanjonu reke Kolorado, daleko od svoje domovine i svog naroda. Nikad u životu se nisam osećao jadnijim i usamljenijim. Ta usamljenost, jad i noć bez zvezda uveli su me u stanje duha kakvo nikad ranije nisam doživeo.

Krv je tekla i ja sam video - Njega nasmešenog i predobrog kako sedi do Oca svoga u svetlosti i znao sam šta treba. Nešto je strahovito puklo u blizini i pao sam kao pokošen. Posle par dana probudio sam se obuzet neizrecivom srećom i spokojem. Svet je izmenio svoje lice i godine koje su nailazile bile su ispunjene potpunim mirom.
Najveća snaga čovekova ogleda se u njegovom najdubljem miru. Hrist u mojoj duši dao mi je tu snagu zauvek.

Ovo je bio odličan način da svoje jadno postojanje približim Presvetlome i da osetim njegov dodir. Sve što je manje je ništa. Ako ne uspe iz prve, sledi trajni i neporeciv gubitak jastva, potpuna anihilacija ega i služenje Ničemu. Odlazak u ništavilo mračnim stazama sefire Daat. Ovo se događa samo jednom ili nikad u životu, a ako se desi, zaista treba imati petlju. Inicijacija u gnostičko hrišćanstvo je i objašnjenje zašto su se prvi hrišćani sa radošću smrti odazivali. Ovo se izgubilo u vekovima koji su nastupili posle, ljudska slabost je prevladala i svetlost je potamnela. Otuda sve nevolje sveta.
I na kraju važna napomena: ovaj tekst treba da posluži samo u svrhu razmišljanja o svetu koji nas okružuje i kao uvod u objavljivanje Solomonovog ključa - mentalne tehnike koja trenutno menja život iz korena.