Tri čoveka sretoše se za stolom u gostionici.Jedan beše tkač, drugi drvodelja, a treći kopač.Tkač reče:"Prodadoh

danas izvrstan laneni pokrov za dva zlatnika.Pijmo vina koliko nam duša ište."

"A ja", reče drvodelja, "prodadoh svoj najbolji sanduk.Uzećemo i divno pečenje uz vino."

"Ja samo iskopah grob", reče kopač, "ali me gazda moj plati dvostruko.Uzmimo i medenjake povrh svega rečenog."

I čitave te noći gostionica bi uposlena, jer često bi naručivano vino, pečenje i kolači. I behu veseli.
Domaćin trljaše dlanove i osmehivaše se ženi svojoj, jer gosti trošahu veoma.Kad napustiše gostionu, mesec beše visoko na nebu,a oni hodahu putem, pevajući i uglas vičući.Domaćin i njegova žena stajahu na vratima i gledahu za njima.

"Ah !", reče žena, "Ova gospoda! Tako širokih ruku i tako razdragana! Da nam samo svaki dan mogu doneti takvu sreću! Tada naš sin ne bi morao da bude gostioničar i ne bi morao naporno da radi. Mogli bismo ga školovati da postane sveštenik."