Primer maleni. I pričao tako jednom jedan tip iz obezbeđenja svoje "dogodovštine", tj. neke tuče "koje su mu se dešavale". Te kod marketa, te ovde, te onde i eto sve nekako neke budale, nalete na njega(jadnog). I on ih malo ispegla, pomalo i oni njega i idemo dalje.Hmmm.Baš weird.



Naravno nijednog trenutka ne pomisli na sebe i svoje misaone obrasce itd., odnosno da isto privlači isto, neznam baš zašto nije tako i u fizici, ali u životu jeste. Uvek je najlakše tražiti krivicu u drugome, to je isuviše lako i prosto, a ljudi uvek biraju lakše puteve, sve drugo bi zahtevalo napor, vreme i priznavanje sopstvenih mana. Još jedan bitan momenat ovde, kada prepuštamo da neko drugi bude  kriv ili odluči nešto umesto nas, mi mu tada delimično dajemo moć nad sobom i svojom sudbinom, kako god.Samim tim mi je manje imamo za sebe i mnogo su nam manje šanse da ostvarimo ono što smo zamislili. Ništa napor >> ništa rezultati.

Svako je kovač svoje sreće, odnosno nesreće(bukvalno).

I prestao sam više da slušam (prazne) priče kako je život težak i svako ima svoj krst i ne možeš sve imati u životu i patnja pročišćava i ovo je sve dolina suza i eto u startu su svi na1e&ali čim su se pojavili na zemlji.Neću da budem još jedna žrtva žrtava i još jedna ovca iz stada, makar me pojeo vuk :)

I mogao bih još vazdan ali neka, kol`ko da zagrebem.