"Naručio sam kapućino i čekao. Misli su mi lutale. Razmišljao sam o Doner-Grau i japanskim majmunima. Kada sam pričao sa njom preko telefona da bih dogovorio intervju, spomenula je majmuna Ima. Svaki student antropologije zna Ima, čuvenog brazilskog majmuna. Jednog dana Imo je spontano oprao slatki krompir pre nego što ga je pojeo. Ubrzo posle toga su majmuni po celom ostrvu sledili njegov primer. Antropolozi to mogu nazvati "kulturnim" ponašanjem, ali Doner-Grau kaže da je to savršen primer kritične mase - majmunska saglasnost ili interobjektivnost.
Pojavio se Kastaneda. Široko se osmehnuo, stisnuo mi ruku i seo. Taman sam hteo potegnuti temu o majmunima, kad je on počeo da plače. Čelo mu se naboralo, celo telo se treslo u tužbalici. Uskoro je dahtao kao riba na suvom. Gornja usna mu se trzala, vlažna i naelektrisana. Njegova ruka se ispružila prema meni, šaka ukočena i drhtava - otvorena prema meni kao ponoćni cvet iz 'Male prodavnice užasa', kao da traži milostinju. "Molim vas!" izlanuo se klimavo, koliko su mu to dozvolili zgrčeni mišići na licu. Nastavio je gnjaviti molećivo: "Molim vas, volite me!" Kastaneda je ponovno jecao, kao slomljeni, gušeći hidrant, u totalnom antiklimaksu, pretvoren u bestidnu ridajuću masu.
"To smo mi: majmuni s limenim posudama za milostinju. Tako rutinirani, tako slabi. Masturbatori. Mi smo uzvišeni, ali suludi majmun nema energiju da vidi(energiju-prim.Stalker) - pa tako mozak zveri preovladava. Ne možemo da zgrabimo naš prozor mogućnosti, naš 'kubni centimetar šanse'. Kako bismo mogli? Previše smo zauzeti držeći se za maminu ruku. Razmišljajući kako smo veličanstveni, osećajni, jedinstveni. Nismo jedinstveni! Drugi su davno napisali scenarija naših života"; reče on, smeškajući se zloslutno. "Mi to znamo… al' ne marimo. Jebi ga, kažemo. Mi smo vrhunski cinici. Cono! Carajo! Tako mi živimo! U kanalizaciji s toplim govnima. Šta su nam to učinili? To je Don Huan imao običaj da kaže. Često me je pitao 'Kako je šargarepa?' 'Šta hoćeš time da kažeš ?' 'Šargarepa koju su ti nabili u dupe.' Bio sam strašno uvređen, kako je to mogao da kaže! Onda je dodao: "Budi srećan što još nisu na nju stavili i dršku." 
"Ali ako imamo izbor, zašto onda ostajemo u kanalu?"
"Previše je topao; Mi ne želimo da odemo - ne volimo da kažemo zbogom.
Rekao sam mu da njegovi pogledi mogu izgledati malo grubi, i on se nasmejao. "Da", rekao je, komično zatvorenim, osuđujućim tonom akademca. "Kastaneda je ogorčeni, matori ludak." Njegove karikature bile su smešne, brutalno usmerene pravo u metu. "Gramzivi majmun poseže kroz rešetke da uzme semenke i ne može prekinuti stisak. Postoje studije koje su to istražile; ništa ga neće naterati da pusti semenke. Šaka će ih držati čak i ako odsečemo ruku - mi umiremo držeći se za mierda (sranja). Ali zašto? Zar je to cela priča - kao što bi rekla mis Pegi Li. To ne može biti. Previše je strašno. Moramo naučiti da pustimo. Skupljamo sećanja i lepimo ih u knjige, karte za šou na Brodveju-u od pre deset godina. Umiremo držeći se suvenira. Biti čarobnjak znači imati energiju, radoznalost i smelost da se pusti, da se skoči u nepoznato - sve što je potrebno je nešto novog alata, predefinisanja. Moramo videti sebe kao biće koje će umreti. Kada jednom to prihvatite, svet se otvara za vas. Ali da biste prigrlili tu definiciju, morate da imate 'jaja od čelika'. "