Живела давно једна жена, зла и опака. И умрла.И није остало после ње ниједног доброг дела.Зграбили је ђаволи и бацили у огњено језеро.А њен анђео чувар стоји и мисли: кад бих могао да се сетим неког њеног доброг дела, па да кажем Богу.Сетио се и рекао Богу: Oна је, у башти главицу лука ишчупала и дала просјакињи.

А Бог му одговара: узми, каже, ту главицу и пружи је њој у језеро, нека се ухвати за њу и држи, па ако је извучеш из језера, нека иде у рај, а ако се лук прекине, онда нека остане тамо где је сада.Потрчи анђео према њој, пружи јој лук: хватај и држи се жено, каже.И почео ју је пажљиво вући и већ је био готово сву извукао, али остали грешници у језеру, кад су видели да њу вуку напоље, почели су се сви за њу хватати да би и њих заједно са њом извукли.А та жена је била зла и опака и почела их је ногама ритати: „Мене вуку, а не вас, моја је главица лука, а не ваша.“ И тек што је то изговорила, лук се прекинуо.И жена паде у језеро. А анђео се заплакао и отишао.


Napomena: Neke pojmove iz price uzeti za uslovno receno.