Rjokan, zen ucitelj, živeo je najjednostavnijim životom u maloj kolibi u podnožju planine.
Jedne veceri je u kolibu upao lopov, tek da bi se uverio da u njoj nema niceg da se ukrade.
Rjokan se vratio i zatekao ga na delu. „Mora da si dugo putovao da bi došao do mene,” rekao
je svom nezvanom gostu, „zato ne bi valjalo da odeš praznih ruku. Molim te, dozvoli mi da ti barem poklonim svoju odecu.”
Lopov se našao u cudu. Dograbio je odecu i pobegao.
Rjokan je sedeo nag, posmatrajuci mesec. „Jadan covek,” pomisli u sebi, „voleo bih da sam mogao da mu podarim ovaj prelepi mesec.”