longkiss4goodbye

Jedna žena izašla je ispod tuša i, kad je pružila ruku ka peškiru, na svoj užas videla je čoveka na skeli koji je prao prozore i sa simpatijom gledao u nju. Toliko je bila zapanjena, da je samo stajala otvorenih usta.

»U čemu je stvar, gospođo? rekao je perač. Zar ni­kada niste videli perača prozora?«

Ili kako to rade lovci. Sto je najzanimljivije ove slike(bilo 7 komada) pokupim na nekom ruskom sajtu, sa sve naslovom tipa obnazena pevacica na srpskoj proslavi, a u komentarima sve smajlici poput ovog 

 (Dalje)

Neka zena bila bolesna i jedne noci joj se ucini da se nalazi pred licem Bozijim i cuje Glas koji je pita:

- Ko si ti ?
- Ja sam guvernerova zena.
- Nisam te pitao cija si zena, nego ko si ti ?
- Ja sam ta i ta.
- Nisam te pitao kako se zoves ?
- Ja sam majka troje dece.
- Nisam te pitao cija si majka, nego ko si ti ?
- Ja sam Hriscanka.
- Nisam te pitao koje si vere, nego ko si ti ?

I sve tako, razgovor je potrajao.


 (Dalje)

Ako zaista želite pojmiti duh smrti,

Otvorite srce široko u telo života.

Jer, život i smrt jedno su, kao što su

Jedno reka i okean.

                                  Khalil Gibran

Smrt je univerzalno iskustvo ljudske egzistencije.Čini se da među svim živim bićima jedino čovek može spoznati da će umreti.Pa ipak, čovek najčešće ne doživljava smrt kao nešto stvarno, već kao nešto apkstratno, neuhvatljivo, čak kao nešto što nema nikakve veze sa njegovim životom. Zato smrt i nema većeg uticaja na njegov način življenja. Kao što je rekla jedna ispitanica: „ Izgleda da niko od nas ne veruje potpuno da će umreti. To je uvek nešto što se događa drugima, i mada znamo da ćemo umreti, duboko u sebi ne možemo u to poverovati...“

Čovek može svoj život živeti mehanički, rutinski, ne vodeći računa o tome kako provodi dane. No, postavlja se pitanje da li je takav automatski i nereflektivan način življenja ljudski autentičan ?

Mnogi savremeni filozofi i psiholozi drže da autentičan, pun život počinje tek onda kada se sa našom vlastitom smrću suočavamo i do kraja shvatimo da smo konačni. Da bi smo to doživeli, mnogo puta su nam potrebna drastična iskustva ozbiljne bolesti ili gotovo fatalne nesreće. Takva nas iskustva mogu uveriti u realnost vlastite smrti i istovremeno suočiti sa izvornim pitanjima – kako doživeti život, u čemu je smisao našeg vlastitog života.

 (Dalje)

Beograd, prodavnica na pocetku Kosovske, nedavno.